Fritata od paste

Fritata od paste i ostali recepti www.ekuvar.com

Ovo je odličan način da iskoristite ranije spremljenu pastu bez obzira koji sos ste koristili.

Sastojci

•  jaje 6 kom
•  hladna pasta 250 g
•  sir parmezan 50 g
•  puter 60 g

Priprema

• U srednju posudu razbijte jaja i blago umutite viljuškom. Dodajte parmezan, pastu i začinite po ukusu.
• Ugrejte polovinu putera u velikom teflonskom ili tučanom tiganju. Čim puter prestane da peni dodajte mešavinu jaja i paste. Kuvajte na srednjoj vatri bez mešanja 4-5 minuta ili dok donji deo ne porumeni. Oslobodite fritatu treskajći tiganj.
• Uzmite veliki tanjir, njime poklopite tiganj i okrenite (čvrsto držeći kuhinjskim rukavicama) da biste okrenuli fritatu. Dodajte preostali puter u tiganj i čim prestane da se peni vratite fritatu u tiganj. Pecite je sa druge strane još 3-4 minuta. Skinite sa vatre. Ova fritata može biti poslužena vruća, na sobnoj temperaturi ili hladna. Isecite je na kriške i poslužite.

Eto, pa da vidimo.

Jedna od stvari kojih nije bilo uvek je i Cedevita. Cesto tu, da je ne zaboravim, ali nikad toliko da je se zasitim. Pamtim sve, i miris i ukus, sto kazu, i kutiju i cep. Ne znam da li su to drugi praktikovali, ali ja sam obozavao da je konzumiram i bez vode, da je, onako, s oprostenjem, lizem. Lako su me provaljivali jer su mi i dlanovi i jezik bili narandzasti, ali je ljubav bila jaka i ja sam bio lizac povratnik.

Od tada prodje dosta vremena, a ja Cedevitu zaboravio nisam.
Utoliko me je vise razocarao sadrzaj koji se danas prodaje pod istim imenom.
Sad, kad mogu da kupim Cedevite u svojoj tezini ona nije ona stara, nego se ofucala, izbledela, ni lizanje joj ne vraca stari sjaj. Valjda je tako moralo da bude, pod pritiskom svih gaziranih alternativa.

Verujem da ste primetili isto ili slicno na mnogim proizvodima iz nase mladosti.
I nije mi toliko zao sto ja ne mogu ponovo da je pijem ili, ajde, lizem, koliko mi je zao sto moja cerka i njeni drugari nece moci da probaju dobru staru Cedevitu.

Ako me cujete, odgovorni, ja Vas, eto, lepo molim da nam vratite proslu verziju Cedevitu V1.0

Ok, mislim, nije tragedija, 15 min, ni ovamo ni onamo, a onda mi za oko zape detalj sa katre koju sam prepturao po rukama. Polazak iz Novog Sada 9:08

Recite mi, koji je bolesni um odlucio da se ruga valjda svim putnicima, pa da umesto 9:10 ili 5 ili 15 bas odluci da je za optimalno vreme polaska voza bas 8 minuta posle 9 sati?

I šta ću, sednem u taksi, pa put Filipa Višnjića. Dodjem tamo i počnem da panduru istresam neke budalaste argumente zašto je trebao da me poštedi. Toliko su mi glupava bila pravdanja, da evo lepo ne mogu da se setim šta sam mu pričao. On ‘ladan k’o lubenica, sluša me tj. pušta me da se istresem. Onda mi objasni kako je sve po zakonu i izdeklamuje mi član zakona koji opisuje moj prekršaj. Bi mi odmah čudno. Pandur, a nije nabusit, ima strpljenja i živaca, saoseća, plus zna zakon “napamet”. Ubrzo sam se smirio “sam od sebe”. Valjda mi je trebalo malo da na nekog vičem, pa se izvinuh organu reda uz objašnjenje da ovo nije bilo ništa lično, te da nemam ništa protiv njega nego da je sistem kriv za sve.

Tada počesmo da pričamo o novom zakonu, jer ga je on upravo “izvlačio” na laseru, i onda, valjda jer sam mu bio simpatičan (a to nisam bio nikome skoro) on odluči da me uputi u tajne budućeg operativnog rada, pa reče…

“Snimimo te kod Kokre, pa kod Pap Pavla, ve je jednako es kroz te (v = s/t ) i ako si isao brže od ograničenja stiže kazna.”

Sve sam očekivao, samo ne da milicija zna fiziku. U stvari i ne zna, a to ovog “mog policajca”čini još specijalnijim.

Želim mu, stoga, uspešnu i bezbednu 2010. godinu i da mu Deda Mraz donese zbirku zadataka od Dimića.

Eto…

Ne mogu a da ne primetim da se, kada se pozdravljaju, svi onako nonšalantno, po jednom, ljube u obraz. Pitao sam se, otkud sad to, kad je i moja generacija, pre samo 20 (ups) godina bila u istim ili sličnim klupama i nije se “njuškala” pri svakom viđenju. Onda sam se setio da su mi slične stvari prvi put zapale za oko u Americi, gde se mladež na sličan način pozdravljala.

OK, dakle, i ovo smo videli na televiziji, i ovo je takođe “kvalitet” stigao sa Zapada. Iz tona ovog posta jasno je da mi se takve stvari ne sviđaju, ali dozvoliću svaku kritiku i prosvetljenje. Dok njih ne bude ajde da razmislim šta se dešava nakon što se klinci valjano izljube..

Na osnovu ovakvih izliva pažnje čovek bi zaključio da su deca danas intimnija, bliskija, otvorenija, da su bolji drugari i verovatno bi pogrešio, jer sa svih strana stižu i priče o maltretiranju učenika, tučama, poređenju i raslojavanju.

Neka me neko ispravi, molim Vas, ali pribojavam se da je na delu površnost (sveprisutna i u ostalim sferama) zbog koje je banalizovan i obezvređen ovaj vid fizičkog kontakta (poljubac) koji, po meni, malo znači, ako nije praćen i emocijama, drugarskim ili nekim drugim.

Eto…

Ono što jeste vredno posta je dijalog koji sam danas imao sa 3.5 godišnjom ćerkom. Pokupio sam je iz vrtića, seli smo u kola i ja sam nešto vrteo po džepovima.

Katarina me pita: “Jesi ti vozač?”

Ja kažem: “Jesam! ”

“Pa vozi onda” reče.

Ne treba da budeš Pikac iz Roda pa da znaš da krojač kroji a vozač vozi.

Nisu to više jaslice nego nešto više, učionica nije u prizemlju nego na prvom spratu, u ormariću nije sama nego je sa drugarom.

Jutros smo je doterali, očešljali, slikali i otpremili u svet u kojem nema nas. Ili mi samo mislimo da nas nema?

Po sigurnosti koraka kojim je gazila, ležernom poljupcu koji je poslala rekao bih da jako dobro zna da nije sama i da smo uvek tu.
Toliko smo je napunili “nama” da nas oseća i na nas se oslanja i kada je sa drugarima, i to je dobro.

Evo šta piše, doslovce…

POSTOVANA GOSPODO, S OBZIROM DA DANAS PRIMETIH DA MI SE NA GOOGLE PRETRAZIVACU POJAVI MOJE CENJENO IME I PREZIME KAO I MOJA BIVSA FIRMA KOJA JE DAVNO UGASENA ZAHTEVAM KOLIKO SUTRA U NAJRANIJIM JUTARNJIM SATIMA UKINETE MOJ NALOG I RESITE BLJUVOTINU KOJU STE NAPRAVILI SA GOOGLE PRETRAZIVACEM.U PROTIVNOM BICU PRIMORAN DA PROTIV VAS I GOOGLE PRETRAZIVACA PODNESEM KRIVICNU PRIJAVU ZA ZADIRANJE U PRIVATNSOT. HOCU DA ME DO 10.00 SUTRA OBAVESTITE DA STE UCINILI TO STO OD VAS ZAHTEVAM.AKO MI SE IME NALAZILO NA VASEM SAJTU NIKO VAM NIJE DAO ZA PRAVO NITI VAM ODOBRIO DA MOJE PUNO IME I PREZIME OSVANE NA GOOGLE PRETRAZIVACU.AKO SAM SE OGLASAVAO KOD VAS NISAM VAM DAO ZA PRAVO DA TO POSTAVITE NA GOOGLE PRETRAZIVAC.

Odgovorio sam mu najljubaznije što mogu. Gde još ja da mu pristajem na muku.
Javio se malo kasnije i napisao.

HVALA NAJLEPSE NA RAZUMEVANJU
A TAKODJE SAM I GOOGLE PRETRAZIVACU UPUTIO MAIL KAO I VAMA

Nemam više ništa da dodam…idem bolje da spavam.

Post sam započeo davno, tačnije pred Novu Godinu, pa sam stao, reko’, ajde, oporaviće se, nije ok da im stajem na muku, ali od pre neki dan oni uopšte ne štampaju oglasnik, a čuo sam i da su zatvorili lokalnu kancelariju (zaposlene naravno otpustili).

Onda sam malo razmislio i odlučio da ih ne sažaljevam.

Prvo, kompanija koja ih izdaje je Švajcarska medijska kuća koja došla na ovo tržište sigurno ne sa idejom da nekome pomogne nego želeći da osvoji tržište. Mi bismo tu bili, kao i obično, glupavi Balkanci od kojih će uzeti podatke, pa prodavati oglasni prostor, isto kao što nam uzmu (pardon, ipak kupe) maline, a prodaju džem od istih.

Drugo, ne žalim ih generalno kao novine, štampani oglasnik jer ne razumem kako neko može da bude zadovoljan pretragom, količinom podataka, preglednošću, ičim u stvari u takvom mediju u poređenju sa Internetom kojeg zdušno podržavam.

Treće i možda najvažnije zasmetalo mi je pomanjkanje istrajnosti, upornosti, vere u ono što rade. Naime, moguće je da sam ja u krivu i da su oni zatvorili operacije trajno, a ne privremeno postavši svesni problema sa kojima se sve više i sve ozbiljnije suočavaju svi koji štampaju novine. Ako je tako treba im čestitati na strateškom i dugoročnom planiranju. Ali ako su samo privremeno zaustavili operacije jer im je skupo da štampaju i distribuiraju časopis onda im želim da ga nikada više i ne pokrenu jer ga ne zaslužuju. Zamislite da su vlasnici Politiku, NY Times ili bilo koje druge novine gasili u periodima kada im one nisu donosile dovoljno para, ili kada su gubile pare? Zamislite da smo mi naš portal www.enekretnine.com zabatalili pošto tri ili šest meseci nije doneo zaradu?

Koliki je to tiraž bio? 3-4 hiljade, oni će nam reći više, ali mi znamo da je u stvari manje od toga. Koliko to može mesečno da košta veliku ej. švajcarsku kompaniju…

Možda je ovakvo razmišljanje isuviše emotivno i možda mu u business-u nema mesta, ali ja zaista razmišljam na taj način i smatram da ako neko nije spreman da se žrtvuje za ideju koju zastupa onda treba da ide da radi nešto drugo, ne znam šta, samo eto, nešto drugo…